Emocije (ne) upravljaju novcem

---

Finansijska anksioznost 

Nisam psiholog, ali volim, ne kažem da znam, da posmatram kako su novac i psiha isprepletani, ne samo na polju ličnih finansija, već kako činjenica da pojedinac nije savršeno racionalno biće iz ekonomskih modela utiče na ekonomske odluke, tržišta kapitala, ali i šire procese.

Novac nas sve čini nervoznima, bar s vremena na vreme. Ovo je posebno izraženo za mlađe generacije (da li je to generacija Y, Z ili prosto oni koji nisu bili Titovi pioniri). Pred nama je sve duži radni vek, koji se često fragmentira na veliki broj poslodavaca, primanja koja su puno volatilnija i nesigurnija, veći troškovi života (uzmimo samo stambeni kredit vs. društveni stan). Kada na sve to dodate sve veće impulse iz okruženja i današnji konzumerizam da povećamo potrošnju, sigurno nam je teže nego ranijim generacijama.

Kako da znamo da li su naše finansijske brige prerasle u nešto puno ozbiljnije?

Definicija finansijske anksioznosti kaže da je to "nelagodan i nezdrav stav prema bavljenju ličnim finansijama na efikasan način". Definicija je teorija i ne govori previše o praksi. Ali, ako smo anksiozni prema sopstvenim finansijama, to može delovati izrazito negativno (ne mogu se setiti adekvatnog termina za "crippling"), jer je novac nešto od čega ne možemo pobeći. A briga o novcu može pogoršati opštu anksioznost, depresiju i druge probleme mentalnog zdravlja, što nam otežava suočavanje sa računima, dugom ili potencijalnim pokretačima preteranog trošenja. Ekstremno finansijsko ponašanje takođe može biti simptom osnovnog zdravstvenog stanja, poput bipolarnog poremećaja. Iako volimo da zabadamo nos u tuđi novčanik i tu tabua i nema previše, pričati o problemima, posebno sa stručnim licem, svakako jeste, posebno o problemima sa novcem.

Evo nekih pokazatelja da smo možda u problemu:

1. Osećate "pritisak"

Stalni osećaj koji vas kopka da zarađujete više, trošite više, steknete neke stvari (auto, stan, letovanje, odeća) kojim biste dokazali svoj uspeh široko je rasprostranjen, ali može biti toksičan. Ako želite da pobedite taj osećaj tako što ćete stalno zarađivati i trošiti sve više, pritisak postaje samo jači. Možete uzeti kredit kako biste dalje širili svoje mogućnosti ili postati opsesivni u želji da imate više. Neće proći previše vremena i vaše lične finansije će postati komplikovane i počeće da liče na kulu od karata koja se svakog momenta može srušiti. Konstantno razmišljanje o finansijskim ciljevima i činjenici da ih ne dostižemo može biti signal finansijske anksioznosti.

2. Niste spremni da trošite novac

Imate osećaj krivice kada trošite novac čak i kada je reč o svakodnevnim, razumnim životnim potrebama. Štednja je izrazito važna, bar ja stalno govorim o tome, ali Andrićeva gospođica sigurno nije uživala u životu. Moguće je, čak za ratne generacije vrlo verovatno, da ste odrasli sa malo raspoloživog novca i da se plašite da opet ne dođete u tu situaciju, ili ste već preživeli neke finansijske šokove.

3. Niste u stanju da odredite prioritete

Paraliza od previše obaveza je tipičan fenomen modernog vremena i pokazatelj je duboko ugrađene anksioznosti o tome kako bi trebalo da živimo svoje živote. Kako se naše prilike uvećavaju, rastu i naši unutrašnji konflikti. Kako možemo zaraditi veću platu, biti dobar član zajednice, raditi ono što volimo, imati bogat lični život, koristiti novac koji imamo da povećamo našu vrednost prema drugima (kao što se uostalom i očekuje od nas), dok istovremeno treba da štedimo za budućnost? Izbegavanje donošenja odluka je u kratkom roku sigurno lakše nego ih doneti, ali nesuočavanje s njima će na kraju naštetiti našim finansijama, jer ključni ciljevi - pristojna penzija ili dovoljno štednje za nepredviđene okolnosti mogu se postići samo ako delujemo u pravcu njihovog ostvarenja - sada.
 

Autor: Gordana Drobnjak, Izvršna direktorica Društva za upravljanje EPF-om

Cijelu kolumnu pročitajte na: https://www.nezavisne.com/index/kolumne/Emocije-ne-upravljaju-novcem/581902

---