Miloš Grujić: Građani više ne mogu da se oslone samo na obaveznu penziju - alternativa postoji i dostupna je svima

---

Iz pozicije člana Upravnog odbora Društva za upravljanje Evropskim penzijskim dobrovoljnim fondom mogu reći da EPF već sada ima oko četiri hiljade članova. Pri kraju su dogovori sa još nekoliko sindikata i velikih poslodavaca, poslije čega se očekuje da se ovaj broj do kraja godine udvostruči. Pozitivno je što su članovi fonda prepoznali nužnost privatne štednje u dodatnim izvorima sredstava nakon odlaska u penziju, fleksibilnosti u pogledu visine i dinamike uplata te što uplatama u fond mogu da ostvare određene poreske olakšice. Osim toga, prednosti ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove prepoznali su i poslodavci kroz pravljenje penzijskih planova. Više od 20 poslodavaca iz javnog i privatnog sektora je napravilo penzijske planove za svoje zaposlene.

Osim prednosti postojanja i funkcionisanja dobrovoljnih penzijskih fondova za radnike i poslodavce, postoje i prednosti i za državu na dugi rok. Istini za volju, Republika Srpska se odrekla jednog dijela doprinosa koji bi otišao u Fond PIO, ali taj dio je upravo investicija u smanjivanje problema u budućnosti. Poslodavac, na osnovu Zakona o doprinosima, ima oslobađanje i umanjenje od poreza i doprinosa za uplate na račun zaposlenih u dobrovoljni penzijski fond do iznosa od 1.200 KM godišnje. Istovremeno, radnik koji bi htio da mu na račun u dobrovoljnom fondu "liježe" 100 maraka mjesečno odriče se zapravo 70,3 KM od neto plate. Međutim, nijedan od trenutnih planova u EPF-u nije isti i postoji mnogo različitih kombinacija uplata poslodavaca i zaposlenih. Štaviše, prosta računica ukazuje na to da pojedinac odvajanjem dijela plate u treći stub dobija daleko bolji efekat nego ostavljanjem punog dijela u prvom stubu.

Zajednički problem regiona, pa i cijele Evrope je da zemlje imaju izrazito staro stanovništvo.  Evropa stari i suočava se sa sličnim problemima punjenja prvog stuba kao i mi. Na primjer, učešće austrijskog državnog budžeta u finansiranju penzija već iznosi oko 40 odsto a kod nas oko 18. Ni druge zemlje u Evropi nemaju mnogo bolji odnos zaposlenih i penzionera. Prosjek Evrozone je 1,62. Čitava Evropa stari i suočava se sa sličnim problemima. Međutim, razvijene ekonomije su odavno prešle na sistem finansiranja penzija u kojem postoje drugi i još bitnije - treći stub s ciljem da se olakša funkcionisanje postojećeg sistema na način da se smanji pritisak na isplatu penzija. Šta god država preduzela na polju parametarskih izmjena u okviru državnog penzijskog invalidskog osiguranja apsolutno ne može biti dovoljno za povećavanje penzijskih prihoda građana u starosti. Da bi se osigurala veća penzija za buduće penzionere, a da teret ne pada na poslodavce, jedno od rješenja je jačanje dobrovoljnih penzionih fondova. S tim u vezi, institucije i sindikalni predstavnici treba mnogo više da se uključe u edukaciju građana jer iskustva pokazuju da više ni jedna država svoj penzijski sistem ne bazira isključivo na principu međugeneracijske solidarnosti na omogućavanju materijalne sigurnosti i nezavisnosti građana u trećem dobu.

Autor: Miloš Grujić, član Upravnog odbora Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom

*Tekst je nastao kao zaključak panel diskusije „Održivost i finansiranje sistema socijalne zaštite“. Više o događaju na linku: http://unijauprs.org/odrzana-panel-diskusija-trziste-rada-stanje-i-izazovi/

---