Sve manje radnika, a sve više penzionera, uz hroničan manjak para u budžetu, doveli su do ozbiljnih problema u isplatama penzija. Zato bi u Srpskoj uskoro trebalo da zaživi i dobrovoljni penzioni fond, po uzoru na zemlje u okruženju.
Nosiće naziv Evropski dobrovoljni penzijski fond, a do kraja avgusta kreće sa radom. Već je održana osnivačka skupština društva, a jedan od tri vlasnika sa jednakim udelom biće i Republika Srpska, preko Penzijskog rezervnog fonda. Zajedno sa Slovenačkom Skupnom i EBRD, oni ulažu početni kapital. Osnivanje je odlagano jer se čekalo da država izmeni zakone i da poreske olakšice, prenosi ATV.
- Mi očekujemo da ćemo obaviti sve neophodne procedure u naredna dva-tri mjeseca, tako da sa uplatama i radom treba da počnemo negde u avgustu ili septembru. Članovi mogu biti sva punoletna lica. Naš fokus je na poslodavcima. Zbog poreskih olakšica, najčešće se poslodavci odlučuju da osiguraju svoje radnike, ali to mogu biti i pojedinci - kaže Gordana Drobnjak, izvršni direktor Evropskog dobrovoljnog penzijskog fonda.
Cilj poreskih olakšica, koje je Vlada RS dala izmenama seta reformskih zakona, jeste privući što veći broj poslodavaca. Sve uplate do 100 maraka nisu oporezovane, pa oni koji žele da radnike nagrade povećanjem bruto plate od sada će moći da to urade jeftinije.
- Stimulans od 1.200 maraka na godišnjem nivou, na koji se ne plaćaju doprinosi, svakako je dobar način da se, na kraju krajeva, i vrednuje rad - rekao je Saša Aćić, sekretar Unije udruženja poslodavaca RS.
Osim poslodavaca koji su oslobođeni poreza, zakon podstiče i radnike da misle na penziju. Svaka marka koju sami sebi uplate na računu će im biti uvećana za iznos poreza i doprinosa. Tako, na primer, za 10 godina uplaćivanja po 75 maraka mogu doći do dodatne penzije od oko 110 maraka.
Poslodavci kažu da je osnivanje fonda pozitivno i za razvoj domaćeg tržišta kapitala, a uspeh cele priče ipak zavisi od broja uplatilaca doprinosa, dodaje predsednik Udruženja penzionera RS.
Rade Rakulj bio je deo radne grupe koja je radila na izmenama zakona i kaže da je to jedino rešenje koje su mogli da prepišu sa Zapada, u pokušaju da reformišu naš penzioni sistem.
- Uspeh tog rezervnog fonda zavisiće od masovnosti ulaska u taj fond. Koliko znam, na ovom dohotku, na ovim radničkim platama, ne smem reći koliko je to sad ispravno, možda je prerano ići s tim, ali mora se ići - kaže Rade Rakulj, predsednik Udruženja penzionera.
Osnivači kažu da od broja članova zaivisi samo njihova zarada, dok visinu ugovorenih isplata garantuje država. Sve će nadzirati državna Agencija za osiguranje.